Pismo jedne majke
“Borba moje ćerke sa anoreksijom počela je pre nešto više od 10 godina, a njeno putovanje sa izazovima mentalnog zdravlja počelo je mnogo pre toga. Naša porodica je sve vreme radila ono za šta smo verovali da je najbolje – tražili smo odgovarajuću pomoć u pravo vreme, slušali profesionalce koji su vodili naš put i podržavali našu ćerku na bilo koji način.
Verovali smo da su profesionalci sa kojima smo imali prvi kontakt stručnjaci i savet je bio pravi put čak i kada mi je stomak bio u grču.
Muž i ja smo upoznali profesionalce koji su pružili brigu o našoj ćerki.
Nakon zvanične dijagnoze poremećaja u ishrani moje ćerke, zajednički prijatelj me je upoznao sa drugom majkom koja je prolazila kroz isto putovanje. Konačno sam osetila da nisam sama. Pričala mi je o udruženjima i mnogim drugim resursima koji su se činili kao spas.
Počela sam da istražujem pouzdane izvore i da se povezujem sa mnogim drugim porodicama koje prolaze kroz slična iskustva.
Uz vođstvo pravih profesionalaca, grupa za podršku poremećajima u ishrani i mudrosti drugih porodica na istom putu, uspeli smo da pronađemo pravi put za našu ćerku. Naučili smo kako da se nosimo sa ovom strašnom bolešću. Sve vreme sam žalila zašto nisam sve ove informacije saznala mnogo ranije. Da li sam mogla da sprečim da se desi Anorexija? Da li bih ranije reagovala? Da li bismo izabrali drugačiji put lečenja?
Iako ne postoji način da saznam šta se moglo dogoditi, znam da bi mi znanje koje sada posedujem pomoglo da se osećam snažnije da se nosim sa ovim. Takođe znam da želim sve ovo da podelim sa drugim roditeljima koji se osećaju izgubljeno i zavedeno, posebno kada medicinski radnici u ranim fazama bolesti, nisu dovoljno opremljeni da pruže vrstu nege Poremećaja u ishrani koja je potrebna i koju zaslužuje svako dete.
Naše putovanje sa anoreksijom nije završeno. Još nije. Vredno radimo na oporavku i slavimo sve pobede na tom putu. Moja ćerka je lepa i pametna devojka kojoj treba pomoć i nega.
Ona je razlog zašto nikada neću prestati da se borim sa njom i da osnažujem druge porodice koje prolaze kroz ovo.
Ona je razlog zašto APELUJEM na sistem, zdravstvenu zaštitu i društvo da osposobe i pruže adekvatno lečenje i brigu za ljude koji boluju od poremećaja u ishrani i drugih mentalnih problema! “